POLITIKA

DRUŠTVO

LJUDSKA PRAVA

EKONOMIJA

HRVATSKA

SVIJET

ŠKOLA

ZANIMLJIVO

POLITIKA

DRUŠTVO

LJUDSKA PRAVA

EKONOMIJA

HRVATSKA

SVIJET

ŠKOLA

ZANIMLJIVO

POLITIKA

DRUŠTVO

LJUDSKA PRAVA

EKONOMIJA

HRVATSKA

SVIJET

ŠKOLA

ZANIMLJIVO

Lako je uvik pizdit drugima. Kad ćeš poradit na sebi?



Lako je uvik pizdit drugima. Kad ćeš poradit na sebi?

17.10.2017.

PIŠE: Ante Mula

Evo, malo san pauzira s pisanjem, produžija san "godišnji", čak san mislija uopće više ne pisat ništa. Zadnja dva miseca san posvetija sebi. Krenija san se malo vratit u ljudski oblik jer san zbog čuvanja treće trudnoće sa ženom osta na 105 kila, a to mi nikako nije činilo dobro. Malo san modificira prehranu, izbacija loše navike tipa cigara i alkohola, ubacija u jednadžbu malo vožnje biciklom i eto, sad san na, kažu, idealnih 88.

Ne, nisan doša zajebavat vas koji se oćete ostavit cigara ni vas koji oćete skinit koje kilo, to je pizdarija, to može svako s malo volje i respekta prema sebi. Sija san za tipkovnicu ustvari pisat o drugoj transformaciji koja mi se dogodila usput, vjerojatno ko nuspojava kombiniranja nekoliko apstinencija, od one nikotinske do apstinencije od šećera i još nekih glupih životnih navika koje san skupija usputno.

Znači skidan se ja sa cigara već neko vrime i skontan da iman neki višak novaca. Svaki dan mi ostajalo u novčaniku 27 kuna koje su bile normalno za cigare, još desetak za kavu ili čaj ujutro, a i sigurnih 30 večernjih od dvi pive koje bi popija s ekipom ko psihoterapiju. Počeja san sve više ostajat u kući, nije mi se dalo izlazit jer, jebi ga, ne pušin, ne pijen i neman pojma šta bi onda radija uopće u društvu. Nakon misec dana akumulira san neku svotu novaca, pokrpa neke rupice u kućnom budžetu i skonta da i nije loše to šta iman nešto novaca u džepu.

Taj misec je proša, a meni je počelo ić na živce kukanje, cviljenje i grintanje ljudi po fejsu. Svi su pametni, svi znaju rješenje i misto nekom drugome, svi bi mogli sve osim svog posla i svojih problema i svima je kriva država. Naravno, bez previše patetike ugasija san ja i svoj virtualni svijet na Facebooku i nastavija dalje.

E, al sad san ima čudnu situaciju ko nikad dosad u životu. Iman nešto novaca, iman nešto vrimena, ne trošin ni jedno ni drugo na neke ljude koji mi realno nisu bitni. Potpuno san smanjija distrakcije. Ne čitan novine, ne gledan televiziju, bacin oko samo na Liberal jer se ne bave glupostima tipa veličine grudnjaka Lidije Bačić. I šta sad? Osta san u nekom čudnom vakumu. Nekoj genijalnoj sporoj brzini di ustvari gledan ljude kako se jedu iznutra i izvanka, pokušavaju u toj kakofoniji svi bit bitni ostatku svita. Zamaraju se svojim egom, usađenim filmovima i hrpom gluposti koje nemaju ni najmanji utjecaj na njihove živote. Skonta san da bi Hrvati najvecu uslugu napravili sebi kad bi se samo na neko vrime zabavili sami sobom, svojim životom, svojim navikama, svojim ponašanjem, kad bi se okrenili unutra jer ovo lajanje prema vanka mi je iz sadašnje perspektive totalna ludost.

Ljudi se pale na, recimo, nerede u Španjolskoj ili na to je li brak bez dice obitelj ili nije i takve stvari koje ih se direktno uopće ne tiču. Zašto se ne bave izgradnjom sebe ka pojedinca? Zašto od sebe ne rade jače karike u lancu društva i tako pojačaju kvalitetu svojih i tuđih života? Pa zato šta je najlakše drugom pizdit. Za nešto prominit triba uložit neki trud, a najteže je minjat sebe.

Odnedavno za ozbiljno uziman samo ljude koji su mi na sebi, svojim primjerom dokazali da imaju tu moć promjene, tu disciplinu. Nije bitno u kojem segmentu života, bitno je samo da su skontali kako napor i mentalna i fizička disciplina imaju dobar učinak na pojedinca i na društvo.

Sad sa nekim odmakom i izlaskom iz buke koju san i sam stvara svojim stalnim lajanjem mogu sa sigurnošću reć da je najveći problem društva u Hrvatskoj neobrazovanost i nedisciplina pojedinca jer ova je država sazidana od 4 milijuna blokova cigle od kojih je veliki dio loš, razbijen, nedovršen...i da nađemo najboljeg zidara i najmanji vitar bi nas srušija zbog toga. Zato lipi moji, poradite malo na sebi. Nemojte cvilit da nema posla, bolje se obrazujte. Nemojte cvilit da vam je mala plaća, razvijte se, nađite bolji posal, zaslužite veću. Nemojte cvilit da je država puna kretena, samo se prestanite s takvima družit. Manje stresa, više života. Manje tuđih problema, više svojih rješenja. O sebi i za sebe. Malo hipijevski tekst, al virujte mi, pali. Sigurno bi smanjili bar potrošnju lijekova za smirenje i tako i sebi i državi uštedili nešto novaca.

VIŠE IZ RUBRIKE: DRUŠTVO
Teme: PRIGOVARANJE (1), KUKANJE (1)

Evo, malo san pauzira s pisanjem, produžija san "godišnji", čak san mislija uopće više ne pisat ništa. Zadnja dva miseca san posvetija sebi. Krenija san se malo vratit u ljudski oblik jer san zbog čuvanja treće trudnoće sa ženom osta na 105 kila, a to mi nikako nije činilo dobro. Malo san modificira prehranu, izbacija loše navike tipa cigara i alkohola, ubacija u jednadžbu malo vožnje biciklom i eto, sad san na, kažu, idealnih 88.

Ne, nisan doša zajebavat vas koji se oćete ostavit cigara ni vas koji oćete skinit koje kilo, to je pizdarija, to može svako s malo volje i respekta prema sebi. Sija san za tipkovnicu ustvari pisat o drugoj transformaciji koja mi se dogodila usput, vjerojatno ko nuspojava kombiniranja nekoliko apstinencija, od one nikotinske do apstinencije od šećera i još nekih glupih životnih navika koje san skupija usputno.

Znači skidan se ja sa cigara već neko vrime i skontan da iman neki višak novaca. Svaki dan mi ostajalo u novčaniku 27 kuna koje su bile normalno za cigare, još desetak za kavu ili čaj ujutro, a i sigurnih 30 večernjih od dvi pive koje bi popija s ekipom ko psihoterapiju. Počeja san sve više ostajat u kući, nije mi se dalo izlazit jer, jebi ga, ne pušin, ne pijen i neman pojma šta bi onda radija uopće u društvu. Nakon misec dana akumulira san neku svotu novaca, pokrpa neke rupice u kućnom budžetu i skonta da i nije loše to šta iman nešto novaca u džepu.

Taj misec je proša, a meni je počelo ić na živce kukanje, cviljenje i grintanje ljudi po fejsu. Svi su pametni, svi znaju rješenje i misto nekom drugome, svi bi mogli sve osim svog posla i svojih problema i svima je kriva država. Naravno, bez previše patetike ugasija san ja i svoj virtualni svijet na Facebooku i nastavija dalje.

E, al sad san ima čudnu situaciju ko nikad dosad u životu. Iman nešto novaca, iman nešto vrimena, ne trošin ni jedno ni drugo na neke ljude koji mi realno nisu bitni. Potpuno san smanjija distrakcije. Ne čitan novine, ne gledan televiziju, bacin oko samo na Liberal jer se ne bave glupostima tipa veličine grudnjaka Lidije Bačić. I šta sad? Osta san u nekom čudnom vakumu. Nekoj genijalnoj sporoj brzini di ustvari gledan ljude kako se jedu iznutra i izvanka, pokušavaju u toj kakofoniji svi bit bitni ostatku svita. Zamaraju se svojim egom, usađenim filmovima i hrpom gluposti koje nemaju ni najmanji utjecaj na njihove živote. Skonta san da bi Hrvati najvecu uslugu napravili sebi kad bi se samo na neko vrime zabavili sami sobom, svojim životom, svojim navikama, svojim ponašanjem, kad bi se okrenili unutra jer ovo lajanje prema vanka mi je iz sadašnje perspektive totalna ludost.

Ljudi se pale na, recimo, nerede u Španjolskoj ili na to je li brak bez dice obitelj ili nije i takve stvari koje ih se direktno uopće ne tiču. Zašto se ne bave izgradnjom sebe ka pojedinca? Zašto od sebe ne rade jače karike u lancu društva i tako pojačaju kvalitetu svojih i tuđih života? Pa zato šta je najlakše drugom pizdit. Za nešto prominit triba uložit neki trud, a najteže je minjat sebe.

Odnedavno za ozbiljno uziman samo ljude koji su mi na sebi, svojim primjerom dokazali da imaju tu moć promjene, tu disciplinu. Nije bitno u kojem segmentu života, bitno je samo da su skontali kako napor i mentalna i fizička disciplina imaju dobar učinak na pojedinca i na društvo.

Sad sa nekim odmakom i izlaskom iz buke koju san i sam stvara svojim stalnim lajanjem mogu sa sigurnošću reć da je najveći problem društva u Hrvatskoj neobrazovanost i nedisciplina pojedinca jer ova je država sazidana od 4 milijuna blokova cigle od kojih je veliki dio loš, razbijen, nedovršen...i da nađemo najboljeg zidara i najmanji vitar bi nas srušija zbog toga. Zato lipi moji, poradite malo na sebi. Nemojte cvilit da nema posla, bolje se obrazujte. Nemojte cvilit da vam je mala plaća, razvijte se, nađite bolji posal, zaslužite veću. Nemojte cvilit da je država puna kretena, samo se prestanite s takvima družit. Manje stresa, više života. Manje tuđih problema, više svojih rješenja. O sebi i za sebe. Malo hipijevski tekst, al virujte mi, pali. Sigurno bi smanjili bar potrošnju lijekova za smirenje i tako i sebi i državi uštedili nešto novaca.

VIŠE IZ RUBRIKE: DRUŠTVO
Teme: PRIGOVARANJE (1), KUKANJE (1)

Pregleda: 2349