A svitu moj, šta san se naspava noćas! Moran vam ispričat šta san sanja. Ludilo živo! Sinoć san na Zlarinu gleda mlađariju na plaži, zabavljaju se. Malo vina, gitara, curice i oko njih sve miriše na marihuanu.

Izaša san se malo provozat biciklom, sija, zapalija cigaru, gušta ih gledat par minuti i odo kući. Otušira se, lega u krevet, uključija laganu glazbicu, žena spava, dica spavaju i ja se pomalo ugasija, a u mislima mi moja ekipa iz srednje i kako smo se dobro znali zabavit ka mulci.

I tako utonen ja u san i sanjan da san spava popodne i da san malo prispa. Zvoni mi mobitel, zove me prika iz srednje, kaže daj aj budi se, idemo vanka. Devet navečer, kupi on mene autom i idemo u Split. Dolazimo do nekog lokala, nikad ga prije nisan vidija. Vanka gužva, grad cili zakrčen, turista masu, nikad više ljudi nisan vidija. Isprid tog lokala skontan da san na poznatom mistu, izgleda mi ko jedan bar u Rotterdamu u koji san zna doć dok san bija asistent stroja na jednoj stranoj tankerskoj kompaniji. Pitan priku da odakle ovo u Splitu, a on me gleda u čudu i kaže: "Sinko moraš smanjit pušenje, nešto si mi čudan večeras". Šta pušenje? Pa nisan joint zapalija ima 5-6 godina!

Al dobro, ulazimo unutra, sidamo za stol, naručili pivu i traži on joint. Ja sad šutin, već mi malo glupo jer se ionako čudno osjećan pa računan pustit ću, živo me zanima kako će ovo završit. I nakon nekog vrimena dolazi konobar, donosi nam po pivu i mali cjenik. Otvaran cjenik kad ono stvarno, cjenik za marihuanu! I lipo u njemu piše "prodajemo samo domaću, u Hrvatskoj uzgojenu marihuanu" i na cjeniku dim iz Vinkovaca, Vukovara, Osijeka, ima ga i iz doline Neretve, s Visa, Hvara...

Jebate, ka vinska karta! Sve lipo piše, koliko ima THC-a, kad je ubrana, kako je uzgojena...Ja se ne mogu čudon načudit. I kaže meni prika: "Stigla je vukovarka, dobra je za popizdit. Jesi vidija kako je rade? Fali in ljudi, vratilo se sve iz Irske doma dim uzgajat, puni su ka brod. Rade, brate, zadnje vrime robu od nje, rade neke nove baterije, rade proteinske napitke, ulje za medicinske potribe, rade svasta. Uguglaj, vidit ćeš."

Ispriča mi on kako je neki novi premijer legalizira marihuanu u Hrvatskoj, kako se ne možemo branit od turista, kako su pare od poreza na dim utukli u policiju i sudstvo, kako ovisnika o teškim drogama u zemlji skoro pa i nema. Priča mi lik da su i kurbaluk legalizirali, da imamo u Splitu Red Light District ka Amsterdam, da smo otvorili tržište za prostituciju, da nan sezona traje cilu godinu zbog toga. Kaže prika da prodajemo sve živo, da smo turistička velesila, da nan nemože Amsterdam zapet ni blizu, da više niko neće sidi kraj nekog smrdljivog kanala u tmurnoj Nizozemskoj, lipše im je na moru ili na Plitvicama, udru đokicu i meditiraju.

I ja ne mogu od čuda i kažen: "Ma daj me nemoj zajebavat, pa naši su ljudi konzervativci, zatucane seljačine, pa kako se to dozvolilo?". Kaže prika da je bilo ka i sa Hajdukom, da je Hrvatska toliko propala da nije bilo ni za plaće ni za penzije, da su vanka počeli bižat i najveći uhljebi, da niko nije ima koristi od države, samo probleme. Kaže našla se neka mlada ekipa, iz zajebancije potaracala izbore i počeli radit po svome, ma priporodilo nas u par sezona.

"Ajde, jesi popija pivu? Amo dalje nećemo ode sidit ko zna koliko!" kaže mi prika...Ja trgnen pivu i računan ajmo, živo me zanima kako grad izgleda. Izašli smo vanka u taj šušur, a ljudi masu, pari ka da je sveti Duje u Splitu. Sve lagano štekati, širi centar grada zatvoren za auta, a u Marmontovoj izlozi. Jebate Red Light District Marmontova ulica! Zavarija san o smija...Al sve lipo uredno, cure imaju papire, plaćaju porez, svaka dva tjedna testiranje.

Hrvatska se uredila! Izašli na rivu, krenemo prema Bačama kad tamo istočna obala, nema ceste, nema gužve, nema vlaka, nema trajekata..."Stari, pa di je onaj cirkus odavde!?", pitan ga. Kaže prika da je sve sad u sjevernoj luci, da u grad moš doć samo električnim taksijem ili biciklom, da se sve uredilo.

Izašli mi na Bače, a tamo sve gori, Ultra je mala beba šta je to. Kafića masu, plaža puna, sve neki dobar đir. Kaže prika da je cila obala pod koncesijama. Sve podiljeno na komadiće, svako ima svoj dio, svaki kafić svoj štekat. I sad ga ja pitan kako su se ovi iz Županije dogovorili kome šta ide. "Kakve županije, stari? Nemamo mi više nikakve županije, svako misto naplaćuje svoje koncesije pa ko šta uvati." I tako mi pomalo uz more na novi plato na Žnjanu, a tamo sve ka na Bačama. Ma računan ja amo se bacit u more, vjerovatno me iz cipela izula ona vukovarska biljka pa da sebi malo dođen. Stavimo mi šugaman na plažu, naručimo koktelčić, a ja pomalo na mul da ću se bacit u more.

I jebi ga, tu je priča stala, čin san se krenija otriznit, probudija san se na Zlarinu ujutro, okupan naravno u svom znoju. Probudija san se umorniji nego san zaspa, šetan se otokom i mislin "Jebate možda bi stvarno dobro bilo da nam država propadne pa da ovi koji od nje dobro žive nemaju više svoju sisu. Možda bi se stvarno dogodilo ka i sa Hajdukom da bi uskrsnili. Možda smo stvarno tolike budale da ne učimo na tuđim iskustvima pa moramo lupit o pod. A jebi ga, sve skupa je bija samo san, samo još jedan san o lipšoj Hrvatskoj koji sad izgleda totalno neostvarivim, a ustvari nije daleko."

Eto ekipa, to je bija moj san o Lipoj našoj. Sad vas lipo pozdravljan s otoka Zlarina, vi se kuvajte, a ja san na godišnjem.